U vreme pandemije kovid 19 povećan broj slučajeva porodičnog nasilja. Diskriminacija na tržištu rada posebno prisutna nakon povratka sa porodiljskog odsustva i kod samohranih roditelja. Naročito teško ženama iz ruralnih područja.
Ana Koeshall, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac i moderatorka Jovana Gligorijević
17. decembar 2020. Na Nacionalnoj konferenciji “Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji” u organizaciji Fondacije Ana i Vlade Divac i Fondacije Centar za demokratiju pod pokroviteljstvom Balkanskog fonda za demokratiju (projekat Nemačkog Maršalovog fonda) i Ambasade Kraljevine Norveške posebna pažnja je posvećena stavljanju postojećih izazova u kontekst pandemije kovid 19 i njenog uticaja na rodnu ravnopravnost i položaj žena u Srbiji posebno u oblasti radnih prava.
U uvodnom delu učesnicima su se obratili i Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Geir Johansen, Zamenik šefa misije Ambasade Kraljevine Norveške u Srbiji.
Istaknuto je da se vreme pandemije kovid 19 porodično nasilje povećalo i da u Srbiji u pogledu napretka koji se odnosi na kulturne i patrijarhalne obrasce nema posebnog pomaka. U pojedinim medijima je često prisutan govor mržnje prema ženama, Romima i LGBT osobama.
”Naša nekultura, rodni stereotipi i predrasude koji štete i muškarcima i ženama dovode do strašnog nasilja sa tragičnim ishodima. U privatnom životu nismo postigli ravnopravnost, a o tome ne govorimo jer je atraktivnije govoriti o rodnoj ravnopravnosti u politici i ekonomiji i to bi trebalo da promenimo”, naglasila je tokom konferencija Poverenica za ravnopravnost, Brankica Janković.
Veliki izazov je što se diskrimacija najčešće javlja na tržištu rada jer postoje okviri za zaštitu koji se ne koriste u dovoljnoj meri. Žene u Srbiji su se u 2019. najviše obraćale Povereniku za diskriminaciju na tržištu rada, naročito nakon porodiljskog odsustva i nege deteta - premeštanje na niže radno mesto, ili nemogućnost napretka, sprečavanje korišćenja fleksibilnog radnog vremena.
Istraživanje Poverenika za ravnopravnost o diskriminacija na tržištu rada pokazalo je da 92% anketiranih poslodavaca i 84% zaposlenih smatra da postoji diskrimnaciju na random mestu, a 1/3 ispitanika je diskriminaciju doživelo. Ranjive grupe su tokom pandemije postale još ranjivije - pre svega žene i osobe sa invaliditetom.
PROTIV DISKRIMINACIJE ŽENA, Ivan Sekulović
Prema podacima UN Women iz 2019, ekonomska vrednost neplaćenog rada za žene se povećala za 2,5 časa, dok je tokom pandemije ta statistika još nepovoljnija što će pokazati dalje analize.
“Moja poruka svima nama je da ne smemo odustati i da je naša dužnost i prema nama i prema našoj deci da se borimo da se na agendi prioriteta koje će rešavati u budućnosti više ne nalaze nejednakost i diskriminacija. Da se ne govori o podeli na muške i ženske poslove i da ne moraju nikada da biraju posao ili porodicu ili se osete marginalizovano. Jednake šanse za sve, i muškarce i žene, su uslov za bolju budućnost”, izjavila je na konferenciji Ana Košel, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac.
Od marta 2020. realizovano je niz aktivnosti kroz javnu kampanju i obuke za informisanje i edukaciju 30 medija, 15 organizacija civilnog društva, 240 predstavnika preduzeća i 45 predstavnika lokalne samouprave o pitanjima položaja žena.
Urađene su analize lokalnog akcionog plana za zapošljavanje i lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost u devet odabranih opština iz tri okruga - Zlatiborski Pčinjski i Južnobački okrug.
RODNA PERSPEKTIVA U LOKALNIM POLITIKAMA ZAPOŠLJAVANJA, Sarita Bradaš
Takođe, u tim opštinama - Bečeju, Arilju, Vranju, Vladičinom Hanu, Užicu, Bačkoj Palanci, Sremskim Karlovcima, Požegi i Surdulici su lokalna udruženja dobila podršku za realizaciju “Uličnih akcija” koje su podrazumevale razgovor sa sugrađanima i sugrađankama o ovoj temi i podelu materijala na štandovima. Iako se u u toku uličnih akcija pokazalo da naše građanke i građane muče, po njihovom mišljenju, daleko veći problemi: nemaština, nezaposlenost, rigorozne epidemiološke mere i strepnja zbog širenja virusa, urušen zdravstveni i obrazovni sistem, nadamo se da će kontinuitet i naglasak na temu rodne ravnopravnosti vremenom dati određene rezultate.
Svi akteri i učesnici projekta zaključili su da je važno da u svakodnevnom životu prevazići predrasude, kao i da se direktno pogođeni diskriminacijom uključe uz relevantne institucije u zajedničko rešavanje problema, a to će biti jedan od zadataka lokalnih vlasti u narednom periodu.
Konferencija je završna aktivnost projekta “Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji”, koji realizuju Fondacija Ana i Vlade Divac i Fondacija Centar za demokratiju pod pokroviteljstvom Balkanskog fonda za demokratiju (projekat Nemačkog Maršalovog fonda) i Ambasade Kraljevine Norveške. Cilj projekata je da doprinese procesu reformi i borbi protiv rodne diskriminacije u Srbiji, jačanju ljudskih prava u Srbiji i osnaživanju žena, posebno u pogledu rada i zapošljavanja.