* Da je fleksibilno radno vreme veoma potrebno, ilustruje i podatak da bi 91 procenat žena i 81 procenat muškaraca prednost pri odabiru novog posla dalo firmi koja zaposlenima omogućava neki od njegovih vidova
* Oko 40 odsto zaposlenih roditelja najradije bi želelo da ima klizno radno vreme, 35 odsto njih bi da može da bira smene, preraspodelu radnih sati kao nakorisniju vidi 27 odsto, a 33 procenta je prednost dalo radu od kuće
* Klizno radno vreme primenjuje tek 13,5 odsto opštinskih uprava, dok 16, 2 odsto dozvoljava preraspodelu radnih sati, a lokalne samouprave nisu spremne ni u buduće da ulože dodatne napore i sagledaju koliki bi značaj za zaposlene roditelje bilo postojanje različitih opcija fleksibilnog radnog angažovanja, koje sve više postaje odlika savremenog i društveno odgovornog ponašanja poslodavaca
Beograd, 25. mart. 2021. U savremenom poslovnom svetu fleksibilno radno vreme je prepoznatljiva kategorija organizacije posla. Odgovorni poslodavci su sve češće svesni činjenice da primena nekog oblika fleksibilnog organizovanja obaveza na poslu ima pozitivan uticaj na produktivnost rada zaposlenih i neposredno utiče na bolje poslovne rezultate, pa od toga koristi imaju obe strane. Organizacija posla van striktno ograničenog radnog vremena i mogućnost da se obaveze efikasnije usklađuju posebno je bitna zaposlenim roditeljima sa malom decom.
Kolika je potreba za fleksibilnom organizacijom govori i podatak istraživanja, da bi čak 88 odsto zaposlenih roditelja, prilikom prihvatanja novog posla, uzelo u obzir činjenicu da li poslodavac nudi takvu opciju. Međutim, i pored svesti o prednostima kliznog radnog vremena, preraspodele radnih sati ili rada od kuće, lokalne samouprave u Srbiji u veoma malom procentu takve mogućnosti i obezbeđuju svojim zaposlenima. O željama i stavovima roditelja, kao i o trenutnom stanju i planovima za prilagođavanje radnog procesa u jedinicama lokalne samouprave (JLS) u ulozi poslodavca, razgovaramo sa demografkinjom Gordanom Bjelobrk, koordinatorkom projekta „Jednaki - ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“. Projekat realizuje Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, u saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac, a podaci koje u tekstu predstavljamo su rezultat istraživanja o usklađivanju rada i roditeljstva.
Stavovi zaposlenih roditelja
Kako pokazuju rezultati istraživanja, najveći broj ispitanika, zaposlenih roditelja sa malom decom (njih 78,5 odsto) smatra da im klizno radno vreme značajno doprinosi lakšem usklađivanju profesionalnih i privatnih, porodičnih obaveza i ostvarivanju maksimuma na svim poljima života i rada. Primat tom fleksibilnom obliku organizacije poslovnih obaveza dalo je čak 40 odsto anketiranih zaposlenih.
- Ispitanici navode da im takvo organizovanje radnog vremena odgovara jer mogu ranije da izađu sa posla i posvete se deci i porodici, ali da mogu i lakše da organizuju čuvanje dece ili starijih članova porodice. Takođe, klizno radno vreme je veoma pogodno za svakodnevno odvođenje ili preuzimanje dece iz vrtića ili škole, naročito ako oba roditelja mogu da koriste taj oblik radnog vremena, navodi Bjelobrk.
S druge strane, 26,8 odsto anketiranih roditelja smatra da bi boljoj organizaciji posla i privatnih obaveza u kući najbolje doprinela preraspodela radnog vremena, odnosno različit broj radnih sati raspoređen po danima tokom radne nedelje.
- Rad od kuće, kao jedan oblik preraspodele radnih sati, aktuelizovan je u novonastaloj situaciji sa pandemijom, i prihvatljiv je za svakog trećeg ispitanika (33,1 odsto). Svakako treba imati na umu da neki zaposleni u JSL rade sa strankama i da, zbog prirode posla, nisu u mogućnosti da rade od kuće. Ali, svakako su prednosti rada od kuće prepoznate, kao što je više vremena provedenog sa decom, kao i mogućnost da se čuvanje dece bolje uklopi sa poslovnim obavezama, ističe naša sagovornica.
Oko 35 odsto zaposlenih roditelja na prvo mesto stavilo je mogućnost izbora smena. Ta mogućnost dozvoljava bolje uklapanje i podelu posla među supružnicima i veće uključivanje očeva u čuvanje i brigu o detetu, kao i njihovu prisutnost u svim periodima odrastanja.
- Sama mogućnost da roditelji mogu opciono da prihvate prekovremeni posao, podrazumeva neophodno aktivno uključivanje poslodavaca u sagledavanje izazova oko usklađivanja rada i roditeljstva, a sa ciljem da se iznađe obostrana korist. Za ovu opciju kao najprihvatljiviju izjasnilo se 28,5 odsto ispitanika, kaže Bjelobrk.
Trenutna praksa I planovi lokalnih samouprava
Negativni demografski trendovi, koji već duže vreme pogađaju Srbiju, razlog su zbog kojih je Vlada Republike i donela odluku da aktivnije deluje na polju populacione politike. Da bi se stvorili uslovi za postepeni demografski oporavak zemlje, zacrtani su i posebni ciljevi, među kojima su usklađivanje rada i roditeljstva, ali i aktiviranje lokalne samouprave. Upravo je odgovor opština i gradova na ovakve potrebe zaposlenih, kroz najneposredniji kontakt nosilaca vlasti i građana u lokalnim sredinama, ključan za ostvarivanje uspeha u tome da se iznađu najbolja rešenja i postignu željeni rezultati. Sprovedeno istraživanje je zato imalo za cilj da dođe do pouzdane osnove za definisanje novih mera aktivnosti od značaja za usklađivanja posla i porodičnog života zaposlenih, koje zatim treba da se primene i uspostave na lokalnom nivou.
Međutim, deo istraživanja koji se odnosi na organizovanje procesa rada, a koji je predstavljen u ovom tekstu, pokazao je da JLS svojim zaposlenima nedovoljno pružaju mogućnost da kroz fleksibilno radno vreme na bolji i efikasniji način usklade posao i privatni život, što posebno pogađa porodice sa malom decom.
- Većina opština ni u narednom periodu nije spremna da uloži dodatne napore i sagleda koliki bi značaj za zaposlene roditelje bilo postojanje različitih opcija fleksibilnog radnog angažovanja koje sve više postaje odlika savremenog i društveno odgovornog ponašanja poslodavaca, zaključuje Bjelobrk.
Ne ohrabruje ni podatak da klizno radno vreme zaposlenima nudi tek 13,5 odsto ispitanih lokalnih samouprava. Ipak, njih 53,1 odsto izjasnilo se da bi u budućnosti moglo da na taj način organizuje proces rada.
- Preraspodela radnog vremena, odnosno različiti broj sati rada po danima u toku jedne radne nedelje, zastupljena je u samo 16,2 odsto opština. Većina opštinskih i gradskih uprava nije prepoznala koristi tog vida fleksibilnog radnog angažovanja. Tu spada i rad od kuće, oblik ispunjenja poslovnih obaveza koji je bio veoma zastupljen tokom pandemije prouzrokovane virusom Covid-19. Manje od polovine opština koje sada ne obezbeđuje ovaj vid fleksibilnog radnog vremena (41,9 odsto) spremno je da ubuduće obezbedi zaposlenim roditeljima da na taj način organizuju svoju radnu aktivnost, kako bi lakše uskladili posao i porodične obaveze, navodi podatke Bjelobrk.
Trenutno najzastupljeniji oblik fleksibilnog rada je opciono prihvatanje prekovremenih sati, koje postoji u 43,2 odsto JLS. Nešto više od polovine opština koje do sada nisu davale tu mogućnost zaposlenima, spremno je da u budućnosti omogući roditeljima sa malom decom da biraju hoće li prihvatati prekovremeni rad.
Ženama dobrodošla svaka mogućnost za usklađivanje obaveza
- Zaposleni u opštinskim i gradskim upravama širom Srbije, gotovo jednoglasno su saglasni (u 98 odsto slučajeva), da roditelji dece predškolskog i mlađeg školskog uzrasta, treba da imaju posebne pogodnosti koje će im omogućiti lakše usklađivanje porodičnih i radnih obaveza. Da je fleksibilno radno vreme veoma potrebno, ilustruje i podatak da bi 91 procenat žena i 81 procenat muškaraca prednost pri odabiru novog posla dalo firmi koja zaposlenima omogućava neki od njegovih vidova. Dominantna struktura u korist žena u skoro svim anketiranim lokalnim samoupravama, upućuje na zaključak da je ženama vrlo bitno postojanje svake mogućnosti da lakše organizuju profesionalne i porodične obaveze, objašnjava Bjelobrk.
Ovaj tekst je izrađen uz finansijsku podršku Evropske komisije. Za sadržaj teksta isključivo su odgovorni Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Fondacija Ana i Vlade Divac i ne može se ni pod kojim okolnostima smatrati da ovaj tekst predstavlja stavove Evropske komisije. Projekat „Jednaki - ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“ finansiran je iz programa Evropske unije „Prava, jednakost i državljanstvo (2014-2020)“.