Na Međunarodni dan žena - pitanja rodne ravnopravnosti i ženskih prava čine se aktuelnijim nego ikad.
*Iako trenutno tek svaka peta opština u Srbiji ima definisane aktivnosti za pomoć porodicama sa decom u lakšem usklađivanju poslovnih i privatnih obaveza, veliki procenat lokalnih samouprava razmišlja o obezbeđivanju takvih olakšica u budućnosti
*Fleksibilno radno vreme, preraspodela obaveza ili rad od kuće, kao primeri dobre prakse poslodavaca u svetu, kod nas nisu dovoljno zastupljeni
*Troškove lečenja deteta refundira 76 odsto opština, a najmanje ih izdvaja za jednokratnu pomoć za polazak deteta u školu, što praktikuje svega 16 odsto lokalnih samouprava koje su učestvovale u istraživanju.
U Srbiji, tek svaka peta opština ili grad imaju definisane aktivnosti, u saradnji sa lokalnim poslodavcima, usmerene na pomoć porodicama sa malom decom, samohranim roditeljima ili mladim bračnim parovima, a koje bi im omogućile bolje usklađivanje rada i roditeljstva. Međutim, u jedinicama lokalne samouprave itekako se razmišlja o takvim olakšicama, jer čak 43 odsto upitanih opština koje se trenutno ne bave strateškim pravcima u ovoj oblasti, ipak planira da se ubuduće aktivno uključi u afirmaciju roditeljstva, i iznađe i primeni rešenja koja omogućavaju lakše usklađivanje posla i privatnog života. Time bi lokalne samouprave potpomogle i društvene ciljeve, strateški zacrtane, a vezane za podsticanje rađanja i poboljšanje demografske slike Srbije. Ipak, mnogi od vidova pomoći koji se uveliko koriste u razvijenijim zemljama, još se nisu odomaćili kod nas, bilo da je prepreka nedostatak novca u lokalnim budžetima, ili manjak inicijative u opštinskim organima i institucijama, pa svaka spremnost da se na lokalu razmišlja u tom pravcu, ohrabruje.
Ovakve rezultate pokazalo je Istraživanje o usklađivanju rada i roditeljstva u jedinicama lokalne samouprave (JLS) koje je sprovelo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji, za potrebe projekta „Jednaki - ka uspostavljanju rodne ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih”. Tim povodom razgovarali smo sa Gordanom Bjelobrk, demografom i koordinatorkom na projektu.
- S obzirom na činjenicu da je lokalna samouprava odgovorna za kvalitet života građana na svojoj teritoriji i da najbolje može prepoznati potrebe roditelja, neophodno je da aktivno bude uključena u gorući problem društva koji se odnosi na rehabilitaciju rađanja i roditeljstva. Zato je neophodno strateško delovanje JLS sa jasno definisanim akcionim planom, merama i aktivnostima koje će u dužem periodu obezbediti održivo reproduktivno ponašanje stanovništva.
Na osnovu rezultata istraživanja, nastavlja Bjelobrk, može se zaključiti da fleksibilno radno vreme, kao jedna od najkorišćenijih modela olakšica poslodavaca u svetu, kod nas još uvek nije dovoljno zastupljeno.
- Većina opština ni u narednom periodu nije spremna da uloži dodatne napore i sagleda koliki bi značaj za zaposlene roditelje bilo postojanje različitih opcija fleksibilnog radnog angažovanja koje sve više postaje odlika savremenog i društveno odgovornog ponašanja samih poslodavaca. Fleksibilno radno vreme je primer dobre prakse u zemljama koje su postigle uspeh na polju usklađivanja rada i roditeljstva. Odgovorni poslodavci su sve češće svesni činjenice da primena nekog oblika fleksibilnog radnog vremena ima pozitivan uticaj na produktivnost rada zaposlenih i neposredno utiče na bolje poslovne rezultate. U Srbiji, svega 13,5 odsto opština obezbeđuje klizno radno vreme kao jedan od oblika fleksibilnog radnog vremena za zaposlene roditelje sa predškolskom i mlađom školskom decom. Većina opština ne obezbeđuje klizno radno vreme, ali polovina njih je spremna da ubuduće obezbedi ovaj vid fleksibilnog radnog angažovanja, ukoliko proces rada to dozvoljava, objašnjava Bjelobrk.
Međutim, preraspodela radnog vremena (različiti broj sati rada po danima u toku jedne radne nedelje) je zastupljena u samo u 16,2 odsto opština. Većina opština nije prepoznala ovaj vid fleksibilnog radnog angažovanja, koji uključuje i opciju „rada od kuće” koja je bila veoma zastupljena tokom pandemije prouzrokovane virusom Covid-19.
- Manje od polovine (41,9 odsto) opština koje sada ne obezbeđuje ovaj vid fleksibilnog radnog vremena spremne su da ubuduće obezbede zaposlenim roditeljima da organizuju svoju radnu aktivnost kako bi uskladili radne i porodične obaveze, navodi Bjelobrk.
S druge strane, većina opština, njih 78,4 odsto, svesno je potrebe da svim zaposlenim obezbedi institucionalne uslove za usklađivanje rada i roditeljstva i da na taj način poveća njihovu produktivnost, što za krajnji rezultat ima ostvarivanje boljih poslovnih rezultata JLS. Tako su opštine i gradovi izneli spremnost za osnivanje predškolskih ustanova u okviru poslovnog okruženja ili u neposrednoj blizini firme. Ipak, očito da su finansije jedna od ključnih prepreka u ostvarivanju takvih ciljeva, jer bi većina JLS takve poteze preuzimala ukoliko dobije i podršku države.
Iz manje razvijenih lokalnih samouprava sa skromnijim budžetima, koje u Srbiji preovlađuju, generalno se ne izdvaja dovoljno novca za jednokratne vidove novčane podrške porodicama sa decom. Opštine su najizdašnije kada je u pitanju jednokratna finansijska pomoć za rođenje deteta, i nju obezbeđuje čak 78,4 odsto JLS. Iako svaka peta opština ne izdvaja sredstva za tu pomoć, tri četvrtine ih je spremno da ih ubuduće obezbedi, dok četvrtina to roditeljima neće moći da priušti.
Ipak, kada je u pitanju jednokratna finansijska pomoć za polazak deteta u školu, nju obezbeđuje svega 16 odsto opština. Većina opština, njih 84 odsto, ne obezbeđuje ovu vrstu finansijske pomoći, ali je 71 procenat njih spreman da u budućnosti poradi na tome.
Najznačajniji vid podrške, refundiranje troškova za lečenje deteta, zastupljeno je u oko 76 odsto opština. Takođe, i ostale su u velikom procentu spremne da u budućnosti deo budžetskih sredstava usmere na tu vrstu pomoći roditeljima u nevolji.
Kako naša sagovornica objašnjava, istraživanje je organizovano s ciljem da se prikupe informacije o problemima s kojima se svakodnevno suočavaju jedinice lokalne samouprave (JLS) i zaposleni roditelji koji pokušavaju da usklade svoje radne i porodične obaveze, ali i informacije o stavovima lokalne samouprave i njihovoj spremnosti i društvenoj odgovornosti prema najbitnijim članovima društvene zajednice kroz podršku zaposlenim roditeljima s malom decom.
- Svesna svih negativnih demografskih trendova, Vlada Republike Srbije donela je odluku da aktivnije deluje na polju populacione politike, kako bi stvorila i uslove za postepeni demografski oporavak zemlje. Stoga marta 2018. godine donosi strateški dokument usmeren na podsticanje rađanja sa opštim ciljem održivog demografskog razvoja Srbije - stacionarno stanovništvo, uz prethodno ostvarenje osam posebnih ciljeva, među kojima su i Usklađivanje rada i roditeljstva, Očuvanje i unapređenje reproduktivnog zdravlja i Aktiviranje lokalne samouprave, kojima smo se posebno bavili, navodi Bjelobrk.
Istraživanja o usklađivanju rada i roditeljstva u jedinicama lokalne samouprave, čiji je samo deo predstavljen u ovom tekstu, sproveli su u partnerstvu Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Fondacija Ana i Vlade Divac, u okviru projekta „Jednaki - ka uspostavljanju rodne ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih” Projekat se realizuje uz finansijsku podršku Evropske komisije iz programa Evropske unije „Prava, jednakost i državljanstvo (2014-2020).”
Istraživanje je sprovedeno u oktobru i novembru prošle godine, a prilikom odabira okvira jedinica lokalne samouprave, od kojih je slučajnim uzorkom izdvojeno njih 37 za anketu, vodilo se računa da budu zastupljene JLS različitog stepena razvijenosti iz četiri regiona Republike Srbije (Vojvodine, Beogradskog, Šumadije i Zapadne Srbije i Regiona Južne i Istočne Srbije).
Autor: Ivana Nikoletić
Ovaj tekst je izrađen uz finansijsku podršku Evropske komisije. Za sadržaj teksta isključivo su odgovorni Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Fondacija Ana i Vlade Divac i ne može se ni pod kojim okolnostima smatrati da ovaj tekst predstavlja stavove Evropske komisije. Projekat „Jednaki - ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“ finansiran je iz programa Evropske unije „Prava, jednakost i državljanstvo (2014-2020)“.