U okviru projekta „Pomoć na putu - Zaštita ljudskih prava migranata koji prolaze kroz Srbiju i Makedoniju“, Fondacija Ana i Vlade Divac organizovala je u Medija Centru okrugli sto o primeni Zakona o azilu i privremenoj zaštiti koji je stupio na snagu u junu ove godine i kojim su uvedene novine u tok azilnog postupka. Usaglašavanje našeg pravnog sistema sa propisima EU, sve veći broj ljudi koji migriraju, ali i zaokreti u politikama evropskih zemalja prema izbeglicama, doneli su i nove izazove.
Nikolas Bizel iz Delegacije Evropske Unije naglasio je važnost poštovanja ljudskih prava migranata i izbeglica, što podrazumeva i slobodu kretanja, i dodao da se posebna pažnja uvek mora posvećivati zaštiti maloletnika bez pratnje, ljudima koji borave u prihvatnim centrima i tražiocima azila.
Fondacija Ana i Vlade Divac se, nakon eskalacije migrantske krize u Srbiji, fokusirala na obezbeđivanje pomoći kako bi im se obezbedili dostojanstveni uslovi života i od 2015. godine smo realizovali projekte u ukupnoj vrednosti od 6.5 miliona američkih dolara, rekla je Marija Tomić, koordinatorka projekata za vanredne situacije u Fondaciji Ana i Vlade Divac. Ona je naglasila da je u okviru projekta „Pomoć na putu“ formirana mreža od 24 organizacija u Srbiji i Makedoniji koje se bave pružanjem različitih vrsta usluga migrantima - od pravne pomoći, medicinske, psihosocijalne podrške do edukativnih radionica i da je neophodno nastaviti napore kako bi im se osigurao što kvalitetniji život, ali i poštovalo pravo na azil i pristup postupku azila.
Danijela Korać Mandić iz Novosadskog humanitarnog centra istakla je da se na osnovu rada na terenu svakog meseca izrađuju izveštaji o stanju ljudskih prava izbeglica, migranata i tražilaca azila i da se u skladu sa iskustvima iz prakse kreiraju preporuke, a jedna od najvažnijih su aktivnosti informisanja, povezivanja, upoznavanja i interkulturalne razmene kako bi se premostila distanca između lokalne i izbegličke zajednice.
Da su izmene u zakonu dobar put za brigu o najugroženijim kategorijama, saglasna je i Jelena Šurlan iz Komesarijata za izbeglice i migracije i istakla da sa posebnom pažnjom moramo tretirati maloletnike bez pratnje. Ona je dodala da u Srbiji trenutno ima 3.530 migranata i izbeglica i da je Komesarijat spreman za prihvat u zimskim uslovima.
Dušan Aralica iz UNHCR-a istakao je da problem nije toliko u zakonima, nego u broju migranata koji su u prethodnih nekoliko godina prošli kroz našu zemlju i objasnio da ekonomski migranti koji nisu izbeglice i oni koji su prinudno otišli iz svojih zemalja nemaju isti status.
I jedni i drugi imaju svoja ljudska prava, ali ona nisu istog nivoa i treba znati da izbeglice podležu zaštiti, dok ekonomski migranti mogu biti odbijeni na granici, rekao je Aralica i dodao da se ove dve grupe mogu razlikovati samo nakon sprovedenog postupka za utvrđivanje što nije mali problem u praksi.
Ana Trifunović iz Beogradskog centra za ljudska prava istakla je da su kratki rokovi za podnošenje zahteva za azil, formulari na srpskom jeziku ćiriličnim pismom, ali i nedovoljni kapaciteti svih institucija i organizacija koje se bave pružanjem podrške migrantima i izbeglicama izazovi sa kojima se već suočavamo, ali da će praksa u narednom periodu biti najbolji pokazatelj da li u Srbiji postoje uslovi za punu primenu ovog zakona.
Projekat “Pomoć na putu - Zaštita ljudskih prava migranata koji prolaze kroz Srbiju i Makedoniju” realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac, u partnerstvu sa Arbeiter-Samariter-Bund Deutschland - ASB, Novosadskim Humanitarnim Centrom i Helsinškim komitetom za ljudska prava iz Makedonije.
