U okviru projekta "Pomoć na putu - Zaštita ljudskih prava migranata koji prolaze kroz Srbiju i Makedoniju", Fondacija Ana i Vlade Divac organizovala je okrugli sto na temu zaštite ljudskih prava maloletnih migranata i izbeglica bez pratnje roditelja ili staratelja.
Fondacija Ana i Vlade Divac projekat realizuje u partnerstvu sa organizacijom Arbeiter-Samariter-Bund Deutschland (ASB), Novosadskim Humanitarnim Centrom i Helsinškim komitetom za ljudska prava iz Makedonije, uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava
Milenko Nikić, savetnik u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja naglasio je da je prioritet što pre vratiti decu bez pratnje u normalne životne uslove, da bi ponovo bili deca i dodao da će ovo ministarstvo i ubuduće tesno sarađivati sa organizacijama civilnog društva jer se pokazalo da se zajedničkim radom postižu najbolji rezultati.
Danijela Korać Mandić iz Novosadskog humanitarnog centra podsetila je da je projekat „Pomoć na putu“ okupio 15 lokalnih organizacija civilnog društva u Srbiji i pet u Makedoniji čiji su izveštaji bili izuzetno korisni u kreiranju preporuka kako unaprediti zaštitu ljudskih prava migranata. Ona je naglasila da su problemi maloletnika bez pratnje isti kao i za ostalu migrantsku populaciju na balkanskoj ruti: pristup azilu, nasilje, trgovina ljudima, rizici ilegalnog prelaska granice, prisilno vraćanje i smeštaj.
Deca iz migrantske populacije bez pratnje roditelja ili staratelja jesu jedna od najranjivijih grupa, te su neretko izložena nasilju, različitim oblicima zloupotreba i često višestrukoj diskriminaciji, rekla je Tamara Vlaškalin iz Fondacije Ana i Vlade Divac i dodala da važnu ulogu u poštovanju i promociji ljudskih prava, pored svih aktera i lancu zbrinjavanja, imaju i mediji.
Ana Stefanović iz Centra za kriznu politiku i reagovanje je pozdravila napore koje je država uložila u suočavanju sa migranstkom krizom, naročito u pogledu donošenja novog Zakona o azilu i privremenoj zaštiti i Zakona o strancima, ali je vremenski period od početka primene navedenih zakona nedovoljno dugačak da bi se temeljno sagledala praksa. Ona je dodala da treba uložiti dodatne napore za formiranje adekvatne strategije za utvrđivanje uzrasta maloletnika, ojačati materijalne i kadrovske kapacitete Centra za socijalni rad, te nastaviti sa naporom da se procesne garancije poštuju u svakoj fazi postupka i u svim pitanjima koja se tiču maloletnika.
Nedostatak kapaciteta Centra za socijalni rad, pre svega u ljudstvu, često se reflektuje i na naš rad, a jedan od najvećih izazova jesu prisilna vraćanja dece migranata, nakon čega nam dolaze uznemirena i retraumatizovana, rekla je Violeta Marković iz JRS-a i dodala da ova organizacija ima izuzetno dobru saradnju sa zdravstvenim i obrazovnim institucijama.
Dušan Božić iz fondacije ADRA je takođe pozdravio rad na kreiranju uslova da se deca migranti, uključujući i decu bez pratnje, uključe u sistem obrazovanja i dodao da bi bolji efekti bili postignuti ukoliko bi se radilo na njihovoj pripremi pre polaska u škole.
Ivana Ćurko iz Komesarijata za izbeglice i migracije rekla je da trenutno u centrima u Srbiji boravi 3.418 migranata i izbeglica, od kojih je 256 maloletnika/ca bez pratnje. Ona je istakla značaj uvođenja sve dece u obrazovni sistem, te je u osnovne škole upisano 332 deteta, u srednje škole 35, dok vrtić i predškolski program pohađa ukupno 58 mališana. U škole je pošlo i 52 maloletnika bez pratnje.
