Uloga porodica dece migranata uključenih u formalno obrazovanje u RS do sada nije bila velika. Većina škola potrudila se da oganizuje roditeljske sastanke ili na drugi način upoznaju porodice svojih učenika. Ova praksa pokazala se kao veoma korisna tamo gde je kontakt uz pomoć pratilaca dece mogao da bude redovan i gde su se porodice duže zadržale. U školama koje imaju čestu promenu populacije kontakt neretko izostane.
Škole kao jedan od većih problema u realizaciji kvalitetnog programa za decu navode izostajanje, neredovnost i kašnjenje. Deca često izostanu sa prvih jutarnajih časova ili kasne, ne dolaze u školu iako nema opravdanog razloga i sl. Takodje, školama gde se pojave problemi u ponašanju učenika, saradnja sa porodicom nekad može da pomogne.
Na osnovu iskustva organizacija koje su članice mreže HoTR, napravljeno je kratko uputstvo koje može pomoći novim kolegama ili onima koji tek uvode porodice u procedure formalnog obrazovanja da započnu saradnju sa porodicom.
Inicijalni razgovor- upoznavanje roditelja/staratelja sa sistemom obrazovanja u Srbiji
Prilikom uključivanja nove dece u sistem formalnog obrazovanja i vaspitanja bitno je da roditelji/staratelji raspolažu tačnim i jasnim informacijama u vezi sa svim aspektima školovanja u redovnim školama. Najčešće je najvažnije prvo razjasniti sa roditeljima/starateljima šta za njih znači polazak deteta u školu. Često porodice strahuju da će to umanjiti njihove šanse za nastavak puta pa je važno ukazati da to nije slučaj, a u isto vreme istaći pozitivne efekte koje socijaliacija i kognitivno stimulišuća sredina može da ima na dete dok su u Srbiji. Za detaljno informisanje roditelja/staratelja može se koristiti informativni materijal „Priručnik za roditelje/staratelje“ koji će biti dostupan članicama mreže. Nakon toga potrebno je pokriti bitne logističke detalje, kako deca idu u školu, ko ih vodi, da li postoji prevoz, koliko ostaju tamo, da li dobijaju užinu i kakvu i da li će im biti obezbeđen pribor.
Korisno je odmah na početku istaći neke karatkeristike našeg obrazovnog sistema (koliko godina traje osnovna škola, koji su uzrasti u kom razredu, da su odeljenja mešovita itd). Pitanje mešovitih odeljenja korisno je staviti u kontekst obrazovanja na nivou EU, tj. da to mogu da očekuju u bilo kojoj zemlji koja im je planirano odredište. S obzirom na to da svaka škola realizuje rad na malo drugačiji način, program koji će dete pohađati treba ukrakto objasniti ali pre svega ukazati na to da roditelji/staratelji mogu da daju svoje sugestije ili intervnišu ako nečim nisu zadovoljni. Bitno je istaći kompetencije obrazovnog kadra i otvorenost za sve oblike komunikacije koje su u korist deteta. Pitanja u vezi sa ishranom, navikama, ili karakterističnim oblačenjem treba podstaći kako bi se smanjila mogućnost nesporazuma kasnije.
U saradnji sa školom dobro je pre svega organizovati da roditelji/staratelji posete školu a izuzetno, ako to nije moguće, da neko iz škole dođe u kamp/centar.
Stvaranje partnerstva
U početnom periodu, osoba koja radi sa porodicama treba da se potrudi da upozna članove, strukturu i porodičnu dinamiku. Na osnovu toga, moguće je izdvojiti osobe sa kojima je najbolje saradjivati oko različitih stvari. U skladu sa situacijom tada bi organizacija koja radi u centru/kampu kao i KRIS znali kome može da se obrati potreban neko ko bi budio dete ili možda drugu decu, neko ko može da pomaže deci u učenju ili osoba koja bi mozda pomagala u prevodjenju i komunikaciji sa školom.
Partnerstvo se gradi kada su međusobno jasne potrebe i obaveze svake strane, zato je važno dobro shvatiti motive roditelja/staratelja zbog odluka koje donose. Ako ne žele da deca idu u školu ili ne mogu da preuzmu odgovornost za njihovo uključivanje, to može biti uzrokovano pogrešnim informacijama, shavatanjem stvari, realnom nemogućnošću /bolest, briga o ostatku porodice itd). Pravim interesovanjem za stvarne motive i potrebe porodica moguće je pronaći i adekvatno rešenje da dete ipak pohađa školu ako ne postoji neka nepremostiva barijera (roditelj/staratelj uz sve informacije i podršku odbija da dete ide u školu). Za svaku slučaj uvek se treba vratiti na prethodni korak i još jednom proveriti da li je sve u vezi sa školovanjem i podrškom koju mogu da dobiju jasno.
Ako se uspostavi dobar odnos i komunikacija, naredni korak je definisati vrlo bazične obaveze roditelja/starateljia i pratiti ispunjavanje na dnevnom nivou. Svako nepridržavanje dogovora treba da bude primećeno i da se o njemu razgovara sa roditeljem/starateljem, kako bi bili svesni toga da je ljudima koji su uključeni u zaista stalo do kvalitetnog obrazovanja za dete i poboljšanje kvaliteta života u teškoj situaciji u kojoj su.
Reševanja problema i akutnih situacija
Problemi u školi uvek postoje, sva deca ponekad dođu u sukob na drugovima ili nastavnicima ili imaju neki drugi problem. Razlika je u tome što je deci domicilnog stanovništva lakše da do iskomuniciraju i školi lakše da uključi roditelje/staretelje u rešavanje problema. Ako su saradnici iz organizacija dobro upoznali porodice i decu, ako škola prijavi da ima problema sa disciplinom deteta ili dete izostaje onda je uputno sesti sa roditeljima/starateljima i izložiti im problem. Ponekad se desi da detetu to napravi problem u porodici pa je jako važno odbarati pravu osobu za razgovor i pravi pristup.
Takodje, ako se dete loše oseća u školi, neko ga zadirkuje, napada ili se prosto ne oseća prijatno, isto je situacija koju treba rešavati u saradnji sa školom i porodicom.
Na osnovu iskustva organizacija koje su vec imale ovakva iskustva predlaze se sledeći sled koraka.
Ako postoji problem (bilo da je u ponašanju deteta ili u ponašanju prema njemu) dobro proveriti informacije o istom: šta se desilo, kada, kako, ko je bio uključen, koliko često se dešava slično itd. kao i da li i druga deca imaju isti problem?
Kada imate sve informaicje napraviti sastanak sa roditeljima/starateljima tj. osobom iz porodice za koju smatrate da može da bude od pomoći ili celom porodicom. U zavisnosti od situacije dete može ili ne da bude prisutno.
Sa osobama iz porodice sa kojima se razgovara proći ono što znamo o problemu i dobiti njihovo vidjenje.
Ako porodica ne želi da saradjuje, pokušati nekoliko puta a u krajnjoj nuždi predočiti moguće negativne posledice ( da dete bude izbačeno iz škole ako nastavi da pravi probleme/izostaje npr.).
U slučaju da roditelji/staratelji koriste zabranu detetu da pohađa nastavu kao sredstvo da na neki način poboljšaju svoj položaj u datom kontekstu ili da izraze protest zbog određenih okolnosti, može im se predočiti da u toj situaciji zapravo jedino njihova deca trpe štetu (izostaju iz aktivnosti koja ih raduje i koja je za njih višestruko korisna.
U slučaju ostvarene saradnje:
Ako je problem u ponašanju deteta roditeljima/starateljima ponuditi repertoar veština kojima mogu da utiču na ponašanje nenasilno (jer telesno kažnjavanje nije retko) i ponuditi im podršku i plan kako da se problem reši.
U slučaju da je dete nezainteresovano ili odbija da pohađa nastavu, nekad je dovoljno da se roditelji/staratelji ili neko od članova porodice zainteresuje ili i sam uključi u neku od edukativnih aktivnosti u kampu. Savetujemo da roditelje treba pozivati na priredbe dece ako učestvuju u školi ili slične događaje ili ih na drugi način uključiti u školski život (gosti na času npr.).
U slučaju da problem prevazilazi vaše kapacitete, obratiti se nadležnoj instituciji ili drugoj organizaciji.
Kontinuirano pratiti razvoj situacije i pokazati da jasno detetu i porodici da se prati da li problem i dalje postoji kroz kratke razgovore i davanje povratne infromacije.
Ako je problem u odnosu škole, u skladu sa situacijom organizovati sastanak sa roditeljima/starateljima ili kontaktirati školsku upravu i nadležnog mentora, preneti zapažanja i informacije i raditi na reševanju problema sa njima.
Veoma važno!!!
VI. Stalna povratna informacija ka porodici i ka školi o tome da li postoji napredak.
U celom procesu ne zaboravite na podršku školske uprave, kulturnog medijatora/prevodioca, mentora škole, drugih organizacija i same zajednice u kampu/centru.
Kontakti mentora pri školskim upravama za sve probleme koji se odnose na kvalitet pružene podrške i obrazovanja u školi.