Fondacija Ana i Vlade Divac, u okviru socijalnog stuba Platforme Održivi razvoj za sve, održala je ove nedelje okrugle stolove u Apatinu, Somboru i Zrenjaninu na kojima su bili predstavljeni izveštaji socijalnog mapiranja za ove tri opštine. Cilj istraživanja bio je identifikovanje potreba ranjivih grupa kako bi se unapredile socijalne usluge na lokalnom nivou i doprinelo efikasnijem planiranju socijalne zaštite i reviziji razvojnih dokumenata. Mapiranje je sprovedeno u periodu od marta do septembra 2024. godine u pet opština. Ranije ove godine, predstavljeni su isti izveštaji i u Novoj Varoši i Arilju.
Na događajima su učestvovali predstavnici jedinica lokalnih samouprava, predstavnici centara za socijalni rad, Nacionalne službe za zapošljavanje, udruženja penzionera i organizacija civilnog društva koje pružaju usluge ranjivim grupama.
U sve tri opštine, uzorci istraživanja su obuhvatali po 130 osoba, koje su činili deca sa smetnjama u razvuju i odrasle osobe sa invaliditetom, s tim što je u Somboru bilo i starih lica bez invaliditeta.
U Zrenjaninu je 96,6 odsto dece sa smetnjama u razvoju uključeno u obrazovni sistem, i većina njih pohađa redovne škole, dok je samo manji broj u školama za decu sa smetnjama u razvoju ili specijalnim odeljenjima. Svi očevi su radno angažovani (95,4 % na neodređeno), dok je među majkama zaposleno 86,2 odsto (90,4% na neodređeno) a 13,9 odsto su neaktivne iz porodičnih razloga. U 93,8 odsto slučajeva majka je glavni negovatelj, dok su očevi dodatna podrška, a niko ne koristi podršku prijatelja, rodbine, zajednice ili NVO sektora. U ovom gradu roditelji uglavnom ne prepoznaju slučajeve diskriminacije i svi navode da deci nije uskraćen pristup obrazovanju, zdravstvu, niti društvenom životu.
Među odrasim osobama sa invaliditetom u Zrenjaninu, polovina je zaposlena uglavnom na neodređeno vreme, 34,8 odsto van radne snage, a 10,6 odsto nezaposleno. Polovini ispitanika nije potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, dok se oni kojima je pomoć potrebna najviše oslanjaju na supružnike, porodicu ili decu. Niko nije naveo podršku prijatelja, zajednice ili NVO, što ukazuje na potrebu za razvojem usluga podrške osobama sa invaliditetom.
Istraživanje u Somboru je pokazalo da sva deca sa smetnjama u razvoju imaju potrebu za određenim vidom pomoći u svakodnevnim aktivnostima, a osnovni oslonac su im majke, dok dodatnu podršku imaju od drugih članova porodice. Ovo dovodi do toga da je 75,5 odsto majki neaktivno u traženju posla jer sve svoje vreme posvećuju brizi o detetu. Zabrinjavajući nalaz je da se deca sa smetnjama i invaliditetom gotovo uopšte ne oslanjaju na podršku zajednice, već isključivo na porodicu i najbliže okruženje. Svi ispitanici imaju barem jedan problem sa kvalitetom stanovanja (vlaga, loša izolacija, krov koji prokišnjava, tamne i nedovoljno osvetljene prostorije), dok 71,1 odsto ispitanika smatra da živi u nebezbednom naselju. Najčešće uskraćene podrške su im besplatni udžbenici, pedagoški asistenti i lični pratioci.
Među starijim osobama sa invaliditetom u Somboru, 47,5 odsto je zaposleno pretežno na privremenim poslovima, a 5 odsto je van radne snage usled invaliditeta. Devedeset odsto ima potrebu za podrškom u svakodnevnim aktivnostima. Usled niskih primanja i velikog oslanjanja na finansijsku pomoć (97,5 odsto), mnogi kao strategiju preživljavanja navode pozajmice (40%), smanjivanje količina hrane (32,5%) i preskakanje obroka i lečenja (15%).
Među starijim osobama (koja nemaju invaliditet) u Somboru 70,5 odsto je neaktivnih zbog bolesti ili nesposobnosti za rad. Većina živi od veoma niskih penzija oko 12.000 dinara mesečno, dok 86,7 odsto treba pomoć za bar neku aktivnost. I ova kategorija se izjasnila da preživljavaju tako što preskaču obroke i lekove a nekad i ne idu kod lekara kad im je to potrebno. Samo troje ispitanika/ca mogu jesti meso/ribu svaki drugi dan, 28,9 odsto ne plaća redovno račune, a 20 odsto ne može adekvatno zagrejati stan.
U Apatinu rezultati pokazuju da je za 92 odsto dece sa smetnjama u razvoju neophodna pomoć na dnevnom nivou u aktivostima kao što su lična higijena, ishrana, kretanje, i slično, te da usled toga skoro kod svih ispitanika jedan roditelj nije zaposlen. Oslonac je isključivo na porodici dok podrška zajednice gotovo ne postoji. Usled malih primanja, 94 odsto ovih porodica nije u prilici da ide redovno na odmor, 64 odsto ne pokriva iznenadne troškove a 42 odsto ne jede meso svaki drugi dan. Ovim porodicama su najpotrebniji finansijska podrška, podrška porodici i resursi za razvoj samostalnosti dece.
Među odraslim osobama sa invaliditetom u Apatinu, svega 29 odsto je zaposleno, 57,5 odsto je nezaposleno a 13,5 odsto nije u mogućnosti da radi zbog težine invaliditeta ili iz drugih razloga. Među ovim osobama, 91,25 odsto njih ne uspeva da pokrije mesečne troškove a polovina njih pozajmljivanje novca vidi kao strategiju preživljavanja. Iako većina ispitanika (72,5%) zna da je diskriminacija zabranjena i ne smatra da im je uskraćen pristup osnovnim pravima zbog invaliditeta, 82 odsto njih je imalo iskustva diskriminacije u oblasti rada.
Izveštaji socijalnog mapiranja sadrže konkretne preporuke za unapređenje lokalnih razvojnih planova, u skladu s Agendom 2030, koja promoviše ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne sredine.
Metodologija socijalnog mapiranja omogućava opštinama da bolje prepoznaju potrebe specifičnih ranjivih grupa i razviju ciljane mere i usluge za rešavanje ključnih društvenih izazova.
Socijalno mapiranje u ovih pet opština realizovano je kao aktivnost Platforme „Održivi razvoj za sve“ koju čini sedam organizacija civilnog društva iz Srbije - Fondacija Ana i Vlade Divac, Centar za visoke ekonomske studije, Beogradska otvorena škola, Fondacija Centar za demokratiju, Asocijacija za razvoj održivih zajednica, Fondacija BFPE za odgovorno društvo i Smart Kolektiv. Platforma se realizuje uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke, kao deo šireg projekta Reforma javnih finansija - Agenda 2030, koji u Srbiji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ).
