Organizacije civilnog društva okupljene oko Platforme „Održivi razvoj za sve“ objavile su četvrti monitoring izveštaj o pripremljenosti Republike Srbije za sprovođenje Agende 2030, pod nazivom „Da li je cilj na vidiku?“.
Izveštaj je namenjen predstavnicima javnog i biznis sektora, akademske zajednice, organizacija civilnog društva, kao i građanima koji žele da steknu uvid u to koliko je Srbija trenutno spremna za dostizanje ciljeva održivog razvoja, da li je u određenim prioritetnim oblastima postignut napredak i koji su mogući naredni koraci.
Šta nam pokazuje najnoviji podaci?
Prema „Izveštaju o održivom razvoju Evrope za 2023/24”, Republika Srbija se nalazi na 30. mestu od 34 evropske države koje su predmet analize, što je napredak za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu. Za pet ciljeva je navedeno da se nalaze na putu ka ostvarenju, za pet ciljeva uočen blagi napredak, dok je za pet ciljeva ocenjena stagnacija. Podaci nisu dostupni za COR 2. Svet bez gladi i 14. Život pod vodom.
Organizacije okupljene oko Platforme „Održivi razvoj za sve“ podsećaju da su ciljevi održivog razvoja i sama Agenda 2030 veoma složeni i da je neophodno prilagoditi ih nacionalnim prilikama. To podrazumeva definisanje razvojnih prioriteta i relevantnih potciljeva, koji odslikavaju prioritete Srbije, nakon čega sledi i lokalizacija ciljeva održivog razvoja, odnosno, njihovo integrisanje u lokalna planska dokumenta. Čitav proces treba sprovesti uz što šire društvene konsultacije i unapređenje partnerstva između različitih sektora. Ovo nije nimalo jednostavno, uzimajući u obzir da je ostalo svega šest godina za sprovođenje Agende.
Koraci ka cilju
Da bi se Agenda 2030 pozicionirala kao jedan od prioritetnih procesa, potrebno je da se nadležnost za upravljanje, koordinaciju i sprovođenje Agende i postizanje ciljeva održivog razvoja jasno odredi u Zakonu o ministarstvima, kao i da se ovi procesi nađu u godišnjem planu rada Vlade Srbije.
Druga grupa preporuka odnosi se na usklađivanje planskih dokumenata i pravnog okvira s Agendom 2030, poput usvajanja Plana razvoja Republike Srbije, hijerarhijski najvišeg dokumenta razvojnog planiranja. Prilikom njegovog donošenja trebalo bi sprovesti širok i transparetan društveni dijalog, koji podrazumeva definisanje razvojnih prioriteta i prilagođavanje ciljeva održivog razvoja prilikama u Srbiji.
Kada se radi o uspostavljanju institucionalnih mehanizama i mehanizama koordinacije potrebno je formirati „Međuresornu radnu grupu za sprovođenje Agende UN o održivom razvoju do 2030. godine”, koja bi trebalo da uspostavi saradnju sa zainteresovanim stranama u različitim aktivnostima i na različitim nivoima. Dodatno, važno je objediniti i učiniti vidljivim informacije o svim institucijama, radnim grupama i drugim telima koja se bave ovim procesom.
Na kraju, kada je reč o mehanizmima za praćenje napretka i izveštavanje o postizanju ciljeva održivog razvoja, „Izveštaj o napretku u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja do 2030. godine u Republici Srbiji” Republičkog zavoda za statistiku trebalo bi dopuniti procenom udaljenosti od ciljanih vrednosti pokazatelja i efektivnosti mera javne politike koje su sa njima povezane, u saradnji sa nadležnim institucijama, radnim grupama i drugim telima. U njemu je potrebno jasno naznačiti za koje pokazatelje nisu dostupni podaci i za koje se ne mogu donositi zaključci.