Kako skinuti kulturu sa kiseonika?

Cilj panel diskusije bio je da ukaže na probleme sa kojima se susrela kulturna scena Srbije, ozbiljne posledice pandemije KOVID-19 u sektoru kulture i umetnosti, konkretne preduzete mere koje su sprovedene, kao i da predloži dalje korake na koji način skinuti kulturu sa kiseonika.

Beograd - 17. maj 2021. godine - Kao posledica zatvaranja zbog KOVID-19 pandemije sektor kulture kao i kulturni radnici najviše su pogođeni u prethodnih 14 meseci, zaključeno je danas na onlajn panel diskusiji na temu stanja kulture i umetnosti u doba pandemije „Kultura na kiseoniku“ u organizaciji

Fondacije Ana i Vlade Divac a uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD) i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u okviru projekta Ublažavanje socijalnih i ekonomskih posledica pandemije COVID-19 u Srbiji. Cilj panel diskusije bio je da ukaže na probleme sa kojima se susrela kulturna scena Srbije, ozbiljne posledice pandemije KOVID-19 u sektoru kulture i umetnosti, konkretne preduzete mere koje su sprovedene, kao i da predloži dalje korake na koji način skinuti kulturu sa kiseonika.

„Najteže je onima koji su direktno pogođeni ovom bolešću, doktorima i medicinskom osoblju, ljudima koji su izgubili svoje bližnje. Kada je ekonomski momenat u pitanju, jeste, kultura i umetnici su mnogo pretrpeli. Da, dobili smo pomoć prva tri meseca pandemije, i najavljena je pomoć u junu, a šta je sa godinom dana između toga“, rekao je muzičar Vasil Hadžimanov, dodajući da je stanje u kulturi bilo teško i pre pandemije a da je sada još teže.

Koliki je udar na ekonomiju naše zemlje kao i sektor kulture imala pandemija KOVID-19 ukazuje i činjenica da je ukupan prihod od organizacije festivala pre pandemije bio preko 200 miliona eura na godišnjem nivou, a ta industrija je zapošljavala preko 100.000 ljudi. Novi Sad je samo 2019. godine imao 16,4 miliona evra podrške kroz turizam tokom Exit festivala.

Kreativna producentkinja Exit festivala, Aneta Goranović, naglasila je da je jedan od uslova za rešenje ovog problema smanjenje rizika od širenja virusa a to će najbolje biti rešeno vakcinisanjem što većeg broja ljudi. „Vakcinacija je neophodna za smanjenje zdravstvenog rizika i stabilizaciju života, ne samo u festivalskoj industriji, već u svim sferama života“.

Od trenutka proglašenja pandemije, svi koncerti, umetnički događaji i festivali su bili otkazani, vrata galerija i muzeja bila su dugo zatvorena, a pozorišne i bioskopske sale bile su prazne mesecima. Kulturne institucije su prilagođavale svoje ponude koliko je to bilo moguće novim načinima rada, koristeći virtuelni svet i društvene mreže koji su privremeno postali nova mesta susreta, a ove nove prakse su otvorile i nove prilike. „Mnogi muzeji smatraju da digitalna praksa pruža niz novih mogućnosti, pripremamo onlajn izložbe, umrežavamo se“, istakla je Marijana Kolarić direktorka Muzeja savremene umetnosti, i dodala da su udruženja likovnih umetnika slabije odreagovala na mnogobrojne mogućnosti koje pružaju nove tehnologije.

Iako se čini da je izdavaštvo najbolje prošlo, pandemija se odrazila na više načina i na ovaj sektor. „Iako je onlajn prodaja značajno skočila, e-knjige kod nas još uvek nisu zaživele. Veliki izazov bila je funkcionalnost veb sajtova i društvenih mreža,“ a i onemogućavanje promocija knjiga uživo je značajno uticalo da ovaj sektor, rekla je Jasna Novakov Sibinović, dirktorka izdavačke kuće Geopoetika.

Ona je istakla i značajnu ulogu medija u popularizaciji kulture. „Najčitaniji dnevni list ukunuo je rubriku kulture i time pokazao svoj stav prema tome. Ima sajtova, ima stanica, imamo RTS i jednu emisiju-Kulturni dnevnik. Ali to nije dovoljno. Budžet za kulturu je svega 0,64%.  Mi bismo morali zajedno da se borimo kao društvo za budžet od minimum 1%. Morali bismo da postanemo svesni koliko je kultura važna za sve nas“ istakla je Sibinović.

Glumac Vladimir Aleksić istakao je važnost podele sredstava na konkursima u oblasti kulture, i potrebi sistemskog rešenja. „Kada na konkursu svi projekti dobiju po malo sredstava, niko nije u stanju da od toga napravi konkretnu stvar, često se dešava da se dobije manji deo budžeta predstave i da umesto kompletne produkcije rezultat bude scensko čitanje, na taj način svi smo na gubitku“. Aleksić je istakao i značaj kupovine ulaznica za kulturne događaje i dodao da bi „bilo dobro kada bi u cenu ulaznice bilo uračunato 10%, kako bi se osnovao fond za ovakve krizne situacije, i na taj način sprečilo da umetnici opet prolaze kroz ovakvu egzistencijalnu krizu“.

Učesnici panela su složni da mora da postoji sistemsko rešenje koje bi ojačalo sektor kulture, koji je imao krizne momente i pre pandemije KOVID-19 a sada je u prilično kritičnom stanju.