Predstavljamo vam pobednički tim Serbia Business Run i Fondacije Ana i Vlade Divac udružen za podršku Divac stipendistima!
Anastasia Šimpraga, volontiranje na Serbia Business Run na Adi 2019
Kako ste "izgurali" ovu godinu, kako ste uspeli da sakupite ljude digitalnom trkom, da im održite pravi timski duh?
SBR, Veroljub Zmijanac: Ako zamislimo godinu kao jedan životni vek osobe, možemo reći da je ova godina, koja lagano ulazi u svoju poslednju fazu, imala velikih izazova još od svojih adolescentnskih dana. Nažalost ni njena starost nije sigurna, da li će biti mirna ili će opet izbiti nova kriza i borba. Takva je bila i za ceo sektor sporta i tim-bildinga na čijem susretu se organizuje i Serbia Business Run serija trka. Bili smo uskraćeni mogućnostima zajedničkog okupljanja i trčanja.
Ipak, nakon završetka ovogodišnjeg digitalnog, tj virtualnog izdanja trke, ocenjujem da smo ispunili svoju misiju i da smo kroz trčanje uspeli da spojimo 985 zaposlenih iz 9 kompanija. Zahvalni smo na šansi da kreiramo ovakav događaj, posebno kada vidimo oduševljenja svih učesnika što će njihovo trčanje imati i viši cilj. U tom smislu humanitarni karkater i saradnja sa Fondacijom Ane i Vlade Divac je win-win-win-win partnerstvo, kako za učenike, kompanije i zaposlene, tako i za Fondaciju i našu organizaciju.
Reci nam nešto o saradnji sa Fondacijom i humanitarnom aspektu SBR za Divac stipendije - 10 stipendija do sada - a zašto baš ovaj program?
Program Divac stipendija je, barem za nas, vaš najbolji program, a i jedan od najboljih humanitarnih programa u zemlji. Zašto? Duboko verujemo da je znanje to koje može da pomeri ljudsku svest kako na nivou društva tako i na ličnom primeru. Lično, čitajući knjigu koju je Bil Gejts preporučio na svom blogu, "Educated" od Tare Vestover još više sam potvrdio moć obrazovanja. Ukratko, Taru su otac i majka, zarobili u život pun straha u jednoj mormonskoj porodici. Otac je verujući u sve teorije zavere gomilao oružje i hranu za sudnji dan. Brat ju je maltretirao, ali nije bilo nikoga da joj pruži podršku i ako je ona osećala da postoji nešto više od života od preživljavanja. Tara se nije školovala do 19 godine, da bi, kidajući te lance, došla do toga da postane spisateljica i završi Kembridž. Upravo to je priča svakog mladog čoveka koji nema onaj početni vetar u leđa, a koji školovanjem gradi sebe i izranja u nove mogućnosti. Upravo je to priča i naše zemlje u kojoj moramo svi zajedno raditi na obrazovanju naše dece. Baš zato su Divac stipendije kao nacionalni projekat za srednjoškolce mnogo moćna stvar koju mi podržavamo od srca.
Koliko vam je značila stipendija?
Anastasia Šimpraga, 17: Stipendiju sam imala 2018/2019 i 2019/2020 godine. Dosta mi je značila, i tokom te dve godine sam je koristila na različite načine. Kao primere bih navela skijanje sa školom, plaćanje dodatnih časova (matematike, engleskog), odlazak na razne izlete, kao i kupovinu odeće i obuće...
Zahvalila bih se donatorima na tako humanim delima i na tome što misle o drugim ljudima. Smatram da svaka njihova pomoć, u velikoj meri pomaže stipendistima da realizuju svoje potrebe, kako osnovne, tako i sve ostale. Svojim donacijama ulažu u jednu od organizacija koje su u današnje vreme retke i imaju na umu dečiju budućnost i dobrobit. Takođe, podstiču mlade na dobra dela, volontiranje, skromnost i solidarnost. Otvaraju im vidike, i pomažu da shvate da postoje i dobri ljudi, neko ko će ih primetiti i saslušati.
Veliki pozdrav svim donatorima!
Ivan Jevtić. stipendista
Ivan Jevtić, 19: Stipendija mi je mnogo značila u pripremi za fakultet, pomoću nje sam kupio svu neophodnu literaturu koja mi je bila potrebna za spremanje takmičenja i maturskog ispita, kao i maturskog rada. Takođe sam od preostalog novca kupio novi laptop koji će mi biti neophodan za studiranje na Računarskom fakultetu.
Da li imate savet za srednjoškolce i buduće srednjoškolce?
Anastasia Šimpraga, 17: Budućim, a i sadašnjim srednjoškolcima bih poručila par stvari koje bih volela da sam znala pre 3 godine ,kada sam i sama krenula u srednju školu. Prvestveno ne treba previše da se stresirate i brinete oko ocena u samom početku, a i posle. One nisu toliko bitne, koliko je vaše znanje. Fokusirajte se na predmete koji su vam bitni za fakultet (ako znate šta cete upisati),ali takodje dajte šansu i onima koje niste voleli u osnovnoj školi, mišljenje može lako da vam se promeni (ja sam veoma zavolela srpski, pogotovo književnost.)
Trudite se da budete vredni, kako bi vas profesori zapamtili kao takve, ali se ne forsiranje previše, u smislu da učite noću itd..
Pitajte profesore sve što vam nije jasno, imaćete dosta nedoumica, pogotovo ako ste upisali neki tezu srednju školu, npr. gimnaziju.
Ivan Jevtić, 19: Moj savet za srednjoškolce je da pokušaju da nađu neku oblast koja ih zanima i kojom bi želeli da se bave u budućnosti. Važno je da istraže sve mogućnosti na vreme, i vide šta im najviše odgovara, kao i da se na vreme spreme za prijemni ispit (ako žele da studiraju).